Razlikujemo dve osnovne tehnologije bojenja aluminijumskih profila. To su eloksaža i plastifikacija.

Eloksaža

je naziv za proces površinske zaštite aluminijuma od korozije. U tom procesu aluminijum se presvlači jednim tankim slojem oksida (debljine oko 1 mikrometar) čime se štiti od dalje oksidacije. Međutim pošto debljina sloja nije dovoljno debela i estetski nije prihvatljiva, aluminijumski profil se podvrgava tretmanu fazne oksidacije u kojem se debljina zaštitnog sloja povećava na 12 do 30 mikrometara.

Eloksirani aluminijum je veoma otporan na kiseline, ali je neotporan na baze i na fizička oštećenja – “ogrebotine”. Posebno treba voditi računa da na površini eloksiranog aluminijumskog profila ne ostane npr. malter, gips, kreč za bojenje zidova, jer su oštećenja neizbežna, izuzetno teško se mogu otkloniti i to samo pomoću posebnih sprejeva za metal.

Plastifikacija

je danas najzastupljeniji način površinske zaštite aluminijuma. Postupak plastifikacije je vrlo jednostavan. Najpre se vrši odmašćivanje površine aluminijuma potapanjem u rastvor natrijum hidroksida, nakon toga nanosi se prajmer koji je najčešće hromov oksid. U sledećoj fazi specijalnim difuzorima nanosi se jako pozitivno naelektrisan prah boje. S obzirom da su aluminijumski profili koje plastificiramo suprotno naelektrisani dolazi do čvrstog prianjanja praha za površinu aluminijuma. Ovako naprašeni aluminijumski profili se unose u peći gde se zagrejavaju na 180 do 200ºC. Usled zagrejavanja dolazi do topljenja i polimerizovanja molekula praha pri čemu se formira sloj plastifikata debljine 50 do 70 µ.